Ovčari su, sa svojim stadima, krenuli na put prema Posavini i vratit će se tek u drugoj polovini aprila sljedeće godine. Kažu da ih na putu očekuje mnogo neizvjesnosti, napornog posla i spavanja pod vedrim nebom. 

Da bi od Željeznog Polja stigao do Gradačca, Mehmedu  Deliću potrebno je petnaest dana. Stado od 350 ovaca, od kojih je 240 u njegovom vlasništvu, prate dvojica natovarenih magarca i mađarski Pulini koji reaguju na svaki zvižduk i vraćaju odbjegle ovce u stado. Od Gradačca će i dalje prema Posavini, gdje će se ulogoriti iu iščekivanju da neće biti mnogo snježnih padavina.

- Ne mogu reći da se ne isplati, isplati se ali je težak život. Spavamo pod vedrim nebom, susrećemo se sa svakojakim ljudima, ali i nas ovčara ima različitih. Sirom se hranimo, vunu palimo, jer je niko ne otkupljuje. U maju prodajemo „janjad“ i eto – ponešto se zaradi – kazuje Mehmedalija Delić iz sela Delići kod Biljevine u Željeznom Polju.

On je na put krenuo sa sinom i komšijom. Sedam maraka po kilogramu prodaju ovčiji sir, a glavna zarada je u maju kada krene prodaja mladih jaganjaca.

- Trgovci nam plaćaju pet maraka po kilogramu „žive vage“ i u tom lancu mi ovčari najmanje zaradimo, u odnosu koliko truda i vremena uložimo u posao – objašnjava Mehmed.

Kaže da se na putovanju susreću sa svakojakim problemima, od nervoznih vozača do vlasnika parcela koji im zabranju ulazak u njihove posjede.

- Ovo je hljeb sa sedam kora, ali od nečega mora da se živi – kaže Mehmedalija Delić.

(0 glasova)

Autor teksta

Cvjetko Udovičić